Dvogodišnjak je počeo provoditi svoju volju, vrišti i baca se po podu

Poštovani, imam dijete od 1 godine i 10 mjeseci koje je inače dosta živo i zahtijeva puno pažnje.

shutterstock_1735801265.jpg

U zadnja tri tjedna počeo je provodit svoju volju, iz čista mira počne vrištati, izvijat se, bacat po podu i derati se. to se najčešće događa kad ja odlazim na posao, kad se treba preodjenuti, dosta često se događa kada želim da nešto napravi a on bi u tom trenu baš nešto drugo, npr. ja bi da izađe iz kade, a on to ne želi. U toj situaciji ga primim uza sebe i držim koliko mogu i pokušavam mu objasnit da to ne može sada raditi, da mora izaći van ili mu pokušavam odvratiti pažnju na nešto drugo. Inače nas je dosta u kući, a pošto mog muža i mene dosta nema jer radimo, čuvaju ga baka i deda, a oni mu dosta popuštaju i naviknuo se da od njih dobije ono što želi. Ne znam kako da pravilno reagiram u toj situaciji i kako da spriječim da se tako ponaša. Unaprijed hvala

Draga mama P.,

ponašanja koja opisujete znaju se intenzivnije javiti u dobi u kojoj je sada Vaše dijete. Vjerojatno ste čuli za takozvanu faznu „terrible two“ kada dijete češće i intenzivnije testira granice i pruža otpor. Takve situacije mogu biti jako naporne i zahtjevne za roditelje.

Ono što je važno u ovom razdoblju jest da jasno razlikujete djetetovu ponašajnu želju (npr. sad bi baš htio dirati nešto što ne smije ili npr. ne želi obući jaknu) od njegove emocionalne potrebe. Na vama kao odrasloj osobi je da birate koje djetetove ponašajne želje možete ili želite ispuniti, a koje ne.

Normalno je da dijete ponekad bude frustrirano, ljuto, nezadovoljno Vašom odlukom. Tada je potrebno pomoći djetetu da izbaci frustraciju i da se onda umiri, opusti. Dakle, ostati ustrajan u svojoj odluci, ali pri tome pomagati djetetu da se emocionalno izregulira. Djeci treba pomoć u tome da se umire, da im se odvrati pažnja od nečega što ih frustrira.U trenutku kada je dijete već ljuto ili frustrirano tada nema smisla puno objašnjavati djetetu. Kada je emocionalno pobuđeno dijete ne može održati pažnju, ali niti kognitivno obraditi sve informacije koje dobije kroz objašnjavanje. Objašnjavati ima smisla tek kad se dijete umiri, iako je i tada važno biti kratak i jasan. Sve dulje od nekoliko rečenica će samo dodatno isfrustrirati dijete.

Puno strpljenja, upornosti i topline Vam želim!

Tea Knežević, magistra psihologije, praktičarka terapije igrom

Centar Proventus